Da li još vje­ru­ješ u De­da Mra­za?
– Kao ma­li vje­ro­vao sam u De­da Mra­za. Je­dva sam če­kao No­vu go­di­nu i pra­zni­ke ka­ko bih po­no­vo vi­dio snje­žnog De­du. Sva­ke go­di­ne do­bi­jao bih po­ko­ne ko­je sam že­lio. Vre­me­nom, shva­tio sam da on ni­je stva­ran, ali mi­slim da sva dje­ca tre­ba­ju da vje­ru­ju u De­da Mra­za, jer sre­ća i ra­dost ko­ju on ši­ri kra­si sva­ko dje­tinj­stvo.
Mo­žeš li za­mi­sli­ti se­be da pi­šeš pi­smo adre­si­ra­no si­je­dom de­di­ci u La­po­ni­ji? Šta bi u nje­mu na­pi­sao?
– Mno­go pu­ta sam pi­sao ta­kvo pi­smo. Če­sto su to bi­le že­lje po­put igra­ča­ka ili slič­no, ali sa­da bih po­že­lio mno­go sre­će, zdra­vlja i ra­do­sti svo­joj po­rodi­ci kao i svim do­brim lju­di­ma ovo­ga svi­je­ta. Po­že­lio bih da bu­de vi­še jed­na­ko­sti me­đu lju­di­ma na svi­je­tu i da svi mo­gu pri­stoj­no da pro­ve­du ži­vot.
Ko­me bi pr­vo pro­či­tao pi­smo?
– Pr­vo bih pro­či­tao svo­jim ro­di­te­lji­ma, jer bi me za­ni­ma­lo nji­ho­vo mi­šlje­nje i to da li sam pa­met­no sa­sta­vio li­stu že­lja.
Na li­sti že­lja ko­ja je pr­va?
– Pr­va že­lja ko­ju uvi­jek po­že­lim je­ste mo­je zdra­vlje i zdra­vlje mo­je porodi­ce. Ka­da smo zdra­vi on­da mo­že­mo da po­ra­di­mo na svim osta­lim že­lja­ma, da ostva­ri­mo svo­je sno­ve i da po­mog­ne­mo dra­gim lju­di­ma i svo­jim naj­bli­ži­ma.
Ka­kve po­klo­ne oče­ku­ješ,a ka­kve po­kla­njaš?
– Oče­ku­jem po­klo­ne ko­ji će se me­ni svi­dje­ti i usre­ći­ti, a po­kla­njam ono što mi­slim da će se svi­dje­ti dru­gom. Uvi­jek do­bro raz­mi­slim dok ne iza­be­rem pra­vi. Po­seb­no je te­ško oda­bra­ti po­klon za No­vu go­di­nu, jer je ve­o­ma zna­ča­jan pra­znik za sve lju­de na svi­je­tu.
Mo­ra li po­klon da bu­de ve­li­ki i li­je­po upa­ko­van?
– Na­rav­no da ne, jer ma­le stva­ri či­ne ži­vot. Za me­ne sit­ni­ca je do­volj­na da osje­tim is­kre­nu lju­bav ko­ju mi ne­ko pru­ža.
Šta je za te­be sa­vr­šen do­ček No­ve go­di­ne?
– Sa­vr­šen do­ček No­ve go­di­ne je ka­da se me­đu lju­di­ma osje­ća pra­znič­na idi­la, ka­da je po­ro­di­ca na oku­pu, ka­da su kon­cer­ti na tr­go­vi­ma, ka­da ci­je­li svi­jet sla­vi. No­va go­di­na pred­sta­vlja no­vi po­če­tak, i mi­slim da za­slu­žu­je bi­ti do­če­ka­na na naj­bo­lji na­čin.
Gdje bi se i sa kim naj­ra­đe sa­stao 31. de­cem­bra?
– Go­di­na­ma una­zad No­vu go­di­nu sla­vim sa svo­jom po­ro­di­com i dru­ga­ri­ma. Pri­je po­no­ći sam ku­ći, sa po­ro­di­com, a ka­sni­je nas ne­ko­li­ko dru­ga­ra se sa­sta­je­mo i dru­ži­mo se. Če­sto pri­ča­mo o to­me po če­mu pam­ti­mo sta­ru i sa ko­jim že­lja­ma do­če­ku­je­mo No­vu go­di­nu. Ta­ko će bi­ti i ovo­ga pu­ta.
Po če­mu će osta­ti upam­će­na 2018.?
– Po uspje­hu ko­ji sam ostva­rio na naj­ve­ćem mu­zič­kom tak­mi­če­nju za dje­cu u re­gi­o­nu Pin­ko­ve zvjezdi­ce. Pla­si­rao sam se ve­o­ma vi­so­ko za­u­zev­ši 3.mje­sto.Mi­slim da sam do­sta sa­zrio i shva­tio ko­je su pra­ve vri­jed­no­sti u ži­vo­tu. Ta­ko­đe upo­znao sam mno­go no­vih dru­ga­ra. Za me­ne je 2018. po­seb­na go­di­na.
U spo­me­na­ru pri­ja­te­lja ko je broj je­dan?
- Ne bih sa­da iz­dva­jao ni­ko­ga. Imam ne­ko­li­ko pri­ja­te­lja ko­jim vje­ru­jem i mo­gu sve da ka­žem. Na­rav­no ima i onih kod ko­jih osje­ćam da mi ni­su pra­vi pri­ja­te­lji. Da­nas je bo­ga­tstvo ima­ti pra­vog pri­ja­te­lja.
Do­ga­đaj ko­ji ću naj­više pam­ti­ti?
- Me­ni naj­dra­ži do­gađaj je­ste emi­si­ja su­per fi­na­la Pin­ko­vih zvje­zdi­ca. Na­rav­no, bi­lo je još mno­go li­je­pih i dra­gih, ali ovaj je naj­dra­ži. Osta­vio sam cilj ko­ji sam na po­čet­ku se­bi po­sta­vio. Išao sam iz kru­ga u krug i vri­jed­no ra­dio. Na kra­ju se rad is­pla­tio i sve je pro­šlo od­lič­no.
Sre­ćan sam zbog?
- Sre­ćan sam zbog uspje­ha ko­je sam ostva­rio, zbog to­ga što sam upo­znao mno­go no­vih pri­ja­te­lja, ali po­seb­no za­to jer sam na­sta­vio da se ba­vim mu­zi­kom, jer to je ono što naj­vi­še že­lim.Na­dam se da će ta­ko i osta­ti.
Tužan sam zbog?
- Ni­je bi­lo mno­go tu­žnih tre­nu­ta­ka, ali naj­tu­žniji je­ste gu­bi­tak dede ko­jeg sam mno­go vo­lio.
Naj­ve­ća že­lja za na­red­nu go­di­nu?
- Da bu­dem zdrav, pa sve osta­lo će do­ći. Na­rav­no da na­sta­vim da se tru­dim kao i do sad ka­ko u mu­zi­ci ta­ko i u dru­gim obla­sti­ma.
A.Š.